Iako evropske rafinerije s ovom zemljom imaju dugoročne ugovore koji garantuju redovno snabdevanje, vanredne ratne okolnosti, pravno poznate kao "viša sila", omogućavaju otkazivanje isporuka.
Sličan potez nedavno je povukao i Katar, koji je zbog blokade Ormuskog moreuza produžio obustavu isporuke tečnog gasa do početka novembra.
Donedavno se činilo da je Saudijska Arabija zaštićena od ovih previranja zahvaljujući svom naftovodu "Istok-Zapad". Ovaj naftovod je omogućavao Rijadu da zaobiđe Iran i opasne zone oko Ormuskog moreuza, te da sigurno izvozi oko četiri miliona barela nafte dnevno.
Međutim, prošle nedelje je taj ključni naftovod onesposobljen u napadu. Dok Saudijska Arabija za napad krivi milicije iz Iraka povezane s Iranom, jemenski pobunjenici Huti su takođe preuzeli odgovornost za udare na saudijska naftna postrojenja i luku Janbu.
Ovakav razvoj događaja direktno se odražava na cene energenata širom sveta. Cena nafte tipa Brent skočila je na 103 dolara po barelu, a stručnjaci upozoravaju da su stvarni troškovi fizičke kupovine nafte, kao i prerađenih proizvoda poput dizela i avionskog goriva, znatno viši. Posledice se osete čak i u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su manje zavisne od uvoza, gde je cena dizela za samo nedelju dana porasla za 7,7 posto.
Zbog pomorskog embarga koji su proglasili Huti, Saudijska Arabija je sada primorana da hitno preusmeri svoje isporuke alternativnim rutama, poput naftovoda "Suec-Sredozemlje"
