Možda i najvažnije od svega, ta mala država smeštena između Švajcarske i Austrije garantovala im je diskreciju i mogućnost zaštite novca u okviru zakonitih struktura, a da ime vlasnika ne bude javno dostupno, prenosi Jutarnji list.
No, čini se da je to obećanje iznevereno, piše španski El Pais.
Naime, krajem jula hakeri su na nekoliko sati prodrli u zvanični registar u kojem su upisani identiteti osoba koje stoje iza kompanija, fondacija i drugih pravnih subjekata osnovanih ili kojima se upravlja iz Lihtenštajna, izvestio je Blumberg. Napadači su pristupili podacima povezanim sa približno 31.000 pravnih subjekata.
Vlada Lihtenštajna ubrzo je formirala krizni tim i pokušava da utvrdi ko stoji iza napada. Iznenađujuće, istrage su pokazale da nema naznaka da su hakeri ukrali novac niti da su pristupili bankovnim računima ili finansijskim podacima. Ipak, došli su do imena, datuma rođenja, državljanstava i država prebivališta osoba povezanih sa fondacijama.
Registar otkriva identitete stvarnih vlasnika kompanija preko kojih se u Lihtenštajnu drži i upravlja imovinom, pa je tako Lihtenštajn potencijalno izgubio najveću komparativnu prednost u odnosu na druga finansijska utočišta.
Zakonom koji je stupio na snagu 2021. godine, radi primene evropskih propisa o sprečavanju pranja novca, od kompanija, fondacija i trustova zatraženo je da otkriju identitete svojih stvarnih vlasnika. Vlasti su imale pristup tim podacima, ali oni nisu bili dostupni široj javnosti, osim u veoma ograničenim okolnostima.
Prema najnovijem godišnjem izveštaju vlade Lihtenštajna, krajem 2025. godine u zemlji je bilo registrovano 22.927 pravnih subjekata i pravnih struktura. Taj podatak posebno privlači pažnju jer Lihtenštajn ima samo oko 41.000 stanovnika.
Fondacije moraju da prijave osnivanje nadležnim organima i dostave određenu dokumentaciju, ali ti podaci nisu javno dostupni u istoj meri kao podaci o privrednim društvima. Pristup registru toliko je ograničen da se u izveštaju navode i konkretni podaci o zahtevima: tokom cele 2025. godine podneto ih je samo 35, a odobrena su 23. Gotovo sve odobrene zahteve podnele su banke i druge finansijske institucije, dok nijedan zahtev trećih lica nije prihvaćen.
Fondacije su imućnim pojedincima privlačne zato što imovina prestaje direktno da pripada određenoj osobi i prenosi se na fondaciju. Njome zatim upravlja upravni odbor prema unapred utvrđenim pravilima. Tako osoba koja ulaže novac, osoba koja njime upravlja i osoba koja od njega ostvaruje korist mogu biti tri različite osobe. Zbog takve podele spoljnim posmatračima teško je da utvrde ko zapravo stoji iza cele strukture.
Fondacije služe i očuvanju porodičnog bogatstva. Porodica ih može koristiti kako bi obezbedila nastavak poslovanja kompanije nakon smrti osnivača, raspodelila nasledstvo ili potomcima garantovala isplatu određenog iznosa svake godine.
Ipak, važno je naglasiti da upis u registar fondacija u Lihtenštajnu nije protivzakonit niti znači da je počinjeno krivično delo. Posedovanje kompanije ili fondacije u Lihtenštajnu zakonito je pod uslovom da je imovina prijavljena u zemlji prebivališta i da su izmirene sve poreske obaveze.
Lihtenštajn poslednjih godina pokušava da uspostavi ravnotežu između saradnje sa međunarodnim institucijama i očuvanja anonimnosti osoba koje u toj zemlji upravljaju svojom imovinom. Registar stvarnih vlasnika bio je ključan za održavanje te ravnoteže.
