Šta izaziva rak?: Nema pravila ali ovo je najrizičnija hrana

Svakodnevno slušamo šta je "superhrana", šta navodno čisti organizam i koje namirnice bi trebalo da jedemo svaki dan, dok se manje priča o tome kako neke navike mogu dugoročno da utiču na naše zdravlje.

Nijedna pojedinačna namirnica sama po sebi ne izaziva rak, niti postoji jedna stvar koja određuje da li će neko oboleti. Stručnjaci godinama ukazuju da je reč o složenom procesu u kojem ulogu imaju genetika, životne navike, okruženje i način života.

Upravo zato pažnju privlači kada o ovoj temi govori neko ko se bavio istraživanjem promena u ćelijama. Saša Bondarenko, koja je radila u laboratorijama za istraživanje raka, podelila je koje namirnice i proizvode lično izbegava zbog saznanja do kojih je došla proučavajući procese u ćelijama i DNK.Kako je objasnila, ne veruje u priče da jedna namirnica "stvara rak", već smatra da određene navike koje se ponavljaju godinama mogu povećati rizik.

Radila sam u laboratorijima za istraživanje raka gde sam proučavala šta se događa unutar ćelija raka na nivou DNK i znam šta govorim. Izbegavam da tvrdim da neka pojedinačna namirnica direktno izaziva bolest. Rak je veoma složen i nijedan proizvod sam po sebi ne garantuje razvoj bolesti - rekla je.

Prerađeno meso među namirnicama koje stručnjaci najčešće izdvajaju. Na vrhu liste namirnica koje Saša Bondarenko izbegava nalazi se prerađeno meso - slanina, kobasice, viršle, suhomesnati proizvodi, kao i meso koje je dimljeno, sušeno, soljeno ili konzervisano određenim postupcima.

Ova grupa namirnica već godinama privlači pažnju naučne zajednice zbog povezanosti sa povećanim rizikom od određenih bolesti, posebno raka debelog creva.

- Prerađeno meso klasifikovano je kao kancerogen Grupe 1, što znači da postoje snažni dokazi o povezanosti sa razvojem raka. Konzumacija 50 grama prerađenog mesa dnevno povezana je sa približno 18 odsto većim rizikom od raka debelog creva - objasnila je.

To ne znači da će neko ko povremeno pojede kobasicu ili slaninu automatski imati zdravstveni problem. Stručnjaci uglavnom upozoravaju na učestalu i dugoročnu naviku.

Alkohol nije "bezbedniji" samo zato što je skup ili popularan. Druga stvar koju ova istraživačica nastoji da izbegava jeste alkohol.

Mnogi i danas smatraju da je čaša vina dobra za zdravlje, posebno kada se govori o crnom vinu i njegovim sastojcima. Bondarenko upozorava da se često zaboravlja jedna važna stvar - bez obzira na vrstu pića, alkohol ostaje alkohol.

-Nije važno da li je u pitanju skupo crno vino, šampanjac ili jeftino žestoko piće. Etanol je i dalje etanol - rekla je.

Prema njenim rečima, alkohol se povezuje sa povećanim rizikom od više vrsta raka, među kojima su rak dojke, jetre, debelog creva, usne duplje, grla, jednjaka i grkljana.

Posebno se osvrnula na često pominjani resveratrol iz crnog vina.

"Resveratrol iz crnog vina nije čarobni štit. Njegova količina je premala da poništi rizike povezane sa konzumacijom alkohola", navela je.

Još jedna stvar na koju je ukazala jeste jako zagorela hrana, posebno meso pripremano na veoma visokim temperaturama.

Kada se hrana peče do tamne, zagorele površine, mogu nastati određena jedinjenja koja se povezuju sa oštećenjem DNK.

- Jedan zagoreli odrezak neće uništiti vaše zdravlje, ali dugogodišnje redovno izlaganje ćelija takvim jedinjenjima nije nešto što bih preporučila - rekla je.Drugim rečima, povremeni izlet u omiljenu hranu nije isto što i navika koja se ponavlja iz dana u dan.

Na listi se našla i prepečena škrobna hrana, poput veoma tamnog pomfrita, čipsa, zagorelog tosta i jako zapečenog krompira.

Razlog je akrilamid - hemijsko jedinjenje koje može nastati tokom pripreme hrane bogate skrobom na visokim temperaturama.

Istraživanja na životinjama pokazala su zabrinjavajuće rezultate, dok su dokazi kod ljudi složeniji i nisu potpuno isti.

- Ne bih želela da takva hrana postane svakodnevna navika - poručila je Bondarenko.

Šta ova priča zapravo znači

Priče o prevenciji raka često se na internetu pretvore u spiskove zabranjenih namirnica i jednostavne odgovore na složena pitanja. Stručnjaci, međutim, uglavnom govore o ravnoteži - manje štetnih navika, više raznovrsne hrane, kretanja i brige o zdravlju.

Poruka nije da jedna večera ili jedan obrok mogu promeniti sve. Mnogo više pažnje zaslužuju obrasci koji se ponavljaju godinama.

Zato se i saveti ljudi koji rade u oblasti istraživanja raka ne svode na strah od hrane, već na razumevanje toga kako naše svakodnevne odluke mogu uticati na telo.