Partizan lako protiv Tobola: Revanš prijatan izlet u Kazahstan

U sjajnoj atmosferi, pred više 15.000 navijača koji su u nenormalnim vremenskim uslovima bodrili tim tokom celog meča, crno-beli su slavili golovima Demba Seka, Ibrahima Zubairua i Čake Traorea, stvarajući sasvim dorbu zalihu za revanš naredne sedmice.

Ne računajući prvih desetak minuta u kojima je Partizan verovatno robovao duhovima bliske prošlosti, nedavnom porazu od IMT, u domaćem takmičenju, prvo poluvreme protiv Tobola je verovatno najbolji performas izabranika Saše Ilića od početka sezone.

Energetski, igrački, voljni momenat, borbenost, motivacija – sve je bilo na nivou koji podrazumeva Partizan, ali i svedoči o poštovanju koje su akteri sa terena odali navijačima koji su u Humsku stigli na plus 40 stepeni da ih podrže, pomognu da preskoče makar još jednu prepreku. A, nije im bilo lako ni jednima ni drugima.

Rekosmo već, ta uvodna faza je bila pomalo kritična, kao da su se mladi fudbaleri crno-belih plašili greške, neuspeha, problema, iako je Demba Sek mogao već posle 120 sekundi da skine okove svom timu, samo da u kontri nije bio ekstremno sebičan u situaciji dva na jedan, kada je, umesto da proigra usamljenog Milana Aleksića, odlučio da sam završi napad i – pogrešio.

Dobio je zvižduke, ali je Senegalac ipak bio cengtralna figura prvog dela, jer je zapravo "vadio mast" odbrani Tobola, koja ga je uhodila, faulirala, ometala, ali je krilni napadač uvek nalazio način da im se iskobelja i dođe u dobru poziciju za gol.

Na stranu pojedinac (Sek), Partizan je prvi deo odigrao timski dobro, borbeno, prilično odgovorno, ako se zna kakva reputacija, posebno defanzivno, prati ovu ekipu. Iznenađujuće su se crno-beli "skupili", svesni da su pod udarom kritika i odlučili da daju sve od sebe, što su i navijači znali da pozdrave aplauzima.

Saša Ilić je pomalo promešao karte, vratio Vukotića na poziciju zadnjeg veznog, ispred njega postavio Aleksića i Kostića, na krilima dao "ubrzanje" Sekom i Zubairuom, koji možda nije doprinosio napadački, koliko se borio, oduzimao lopte, pritiskao odbranu Tobola sa ostatkom navale i u većem delu prvog poluvremena terao rivala na greške. Iz tih grešaka je Partizan najčešće pretio, najviše preko Seka, kome je prvo poništen gol, potom je promašio i jedan udarac glavom, a onda je umakao u jednoj kontri, sklonio loptu i Ndiajeu, koji ga je srušio kada se stuštio ka golu. Međutim problematični portugalski sudija Godinjo samo je odmahnuo rukom, tada i još nekoliko puta kada je donosio čudne odluke.

Da ne zaboravimo Tobol, imali su i gosti svoje trenutke, nekoliko prekida, odnosno kornera, solidne pokušaje sa distance, a postigli su i gol u 22. minutu. No, pomoćni sudija je odmah podigao zastavicu, te je svima na stadionu pao kamen sa srca, jer se Partizan taman zahuktao.

A, zahuktao se tako da su gosti, posle pokušaja Kostića, Vukotića, prodora Zubairua, počeli da se povijaju defanzivno, da bi u 33. minutu konačno kapitulirali. Bio je to korner za Partizan, lopta se odbila Dembi Seku na nogu i Senegalac je ovoga puta pogodio – 1:0.

Bio je to "upaljač" ostatku tima da do poluvremena u potpunosti preume konce igre u svoje ruke i praktično primora goste da se spuste u nisku zonu i spasavaju kožu iz napada u napad.

Presing Partizana je bio učinkovit, no, problem se javljao u poslednjoj trećini, gde crno-beli nisu birali prava rešenja. Ipak, uspeli su da dođu do još dve prilike, prvo kolosalne preko Kojzeka, koji se nije snašao u petercu, dok je Milan Vukotić iz prekida, a uz pomoć živog zida, okrznuo prečku u smiraju nadoknade.

Ako je prvo poluvreme moglo da se okarakteriše kao vrlo dobro u režiji Partizana, drugo je bilo još ubedljivije, upečatljivije i, što je najvažnije – učinkovitije.