Koje benefite i rizike krije šetnja na pješčanoj plaži?

Stučnjaci ističu da pesak može da poboljša cirkulaciju, ojača mišiće i ublaži osećaj teških nogu, ali takođe može da poveća rizik od povreda ako se izabere pogrešna podloga.

Doktor Hose Nebot, traumatolog, preporučuje poseban oprez starijim osobama i onima koji imaju bolove u donjem delu leđa.

"Idealno je da osobe starije od 60 godina ili one koje imaju bolove u leđima hodaju po mokrom pesku, blizu obale", poručuje dr Nebot.

Šetnja po plaži: Benefiti po zdravlje

Šetnja uz more može da bude zdrava i dostupna aktivnost tokom leta. Kontakt sa peskom i morskom vodom podstiče cirkulaciju krvi i pomaže kod osećaja otečenih stopala.

Osim toga, pesak deluje kao prirodni piling, dok hodanje kroz vodu omogućava jačanje mišića uz manji pritisak na zglobove, piše Lecturas.

Nebot ističe da hodanje protiv otpora vode može da poboljša tonus mišića i stvori efekat sličan kompresivnoj masaži. Zato šetnja uz obalu može da bude korisna za one koji žele da ostanu aktivni tokom odmora bez intenzivnog vežbanja ili velikog opterećenja zglobova.

Psihološkinja Marija Kalje Ljorente naglašava da plaža ne donosi samo fizičke koristi, poput bolje pokretljivosti i cirkulacije, već pozitivno utiče i na emocionalno stanje.

Zvuk mora, boravak na otvorenom i izlazak iz svakodnevne rutine mogu da pomognu usmanjenju stresa i poboljšanju osećaj opšteg blagostanja.

Neophodan oprez ako je pesak suv

Međutim, sturčnjaci upozoravaju da problem može da nastane kada se predugo hoda po suvom ili neravnom pesku. Tada stopalo propada, telo gubi stabilnost, a zglobovi moraju neprestano da se prilagođavaju. To povećava opterećenje mišića i može da preoptereti članke, kolena, kukove i donji deo leđa.

Nebot upozorava da se pri hodanju po nestabilnoj podlozi telesna težina ne raspoređuje ravnomerno. Takva nestabilnost može da dovede do nepravilnog držanja tela, preopterećenja mišića, uganuća, bolova u donjem delu leđa, kukovima i kolenima, naročito kod osoba koje nisu u dobroj fizičkoj formi ili već imaju određene povrede.

Suvi pesak zahteva više napora jer angažuje veći broj mišića i zahteva stalno održavanje ravnoteže. Ako mišići nisu dovoljno pripremljeni, umor nastupa brže i mogu da se jave bolovi.

Zato stručnjaci savetuju da se odmor ne započinje dugim šetnjama niti naglim povećanjem njihove dužine.

Mokar pesak je bolji izbor

Mokar pesak uz obalu obično je čvršći i omogućava stabilniji oslonac. Međutim, nije dovoljno samo izabrati taj deo plaže – treba obratiti pažnju i na nagib terena. Dugotrajno hodanje po kosoj površini može da dovede do toga da jedna noga radi više od druge, što izaziva napetost u kolenima, kukovima i leđima.

Podološkinja Neus Moja slaže se da suvi pesak izaziva veći umor i narušava ravnotežu. Ona podseća da su stopala veći deo godine zatvorena u čvrstoj obući, pa hodanje po pesku zahteva mnogo više rada mišića nego što se na prvi pogled čini.

Kako bi se smanjio rizik od povreda, stručnjaci savetuju:

• birajte što ravniji deo plaže;
• počnite sa kraćim šetnjama;
• pratite kako telo reaguje;
• menjajte smer hodanja ako postoji nagib, kako opterećenje ne bi stalno bilo na istoj strani tela.

Poseban oprez za starije osobe i one sa povredama

Osobe starije od 60 godina, ljudi sa bolovima u leđima ili problemima sa zglobovima treba da budu naročito oprezni. U tim slučajevima izbor podloge i trajanje šetnje presudni su za izbegavanje tegoba.

Opšte preporuke su:

• hodati po vlažnom pesku;
• izbegavati velike nagibe;
• ne forsirati hodanje ako se pojavi bol.

Takođe je korisno istegnuti mišiće pre i posle šetnje, posebno listove, tabane, kukove i donji deo leđa.

Osobe koje su imale operaciju kuka, kolena ili skočnog zgloba treba da budu još opreznije. Nebot preporučuje da najpre vežbaju hodanje po ravnim i stabilnim površinama pre nego što krenu u duže šetnje po plaži.

Cilj nije hodati što duže, već hodati pravilno. Kratka šetnja po čvrstom pesku u odgovarajuće doba dana može da bude mnogo korisnija od duge šetnje po mekom pesku, na velikoj vrućini i bez prethodne pripreme.

Pazite na sunce, vrućinu i opekotine

Šetnja na plaži zahteva i zaštitu od visokih temperatura. Kod starijih osoba sunce i vrućina povećavaju rizik od dehidratacije itoplotnog udara. Zato je najbolje šetati rano ujutru ili predveče, izbegavajući najtopliji deo dana.

Zaštita stopala je takođe veoma važna. Gornji deo stopala izložen je jakom sunčevom zračenju, dok tabani mogu da zadobiju opekotine od vrelog peska. Takve povrede su neprijatne i teško zarastaju tokom odmora, pa se preporučuje korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom i izbegavanje hodanja bez obuće kada je pesak previše zagrejan.

Šetnja po plaži može da bude jednostavan i prijatan način da ostanete fizički aktivni tokom leta, ali je važno da budete pažljivi.

Ključ je u tome da izaberete čvrstu podlogu, prilagodite dužinu šetnje svom fizičkom stanju, unosite dovoljno tečnosti i prekinete hodanje ako se pojave bol, izražen umor ili dugotrajne tegobe.