Kada se statistika sagleda malo detaljnije, jasno je da brojke i procenti opominju i da su radnici opet ostali kratkih rukava.
Kada se i cijele jednačine “izbace” preduzetnici, koji su sami sebi poslodavci, ostaje cifra od respektabilnih 4,15 milijardi KM, koliki je lani bio profit privrednih društava i banaka, navode u Savezu sindikata Republike Srpske, pozivajući se na podatke Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF).
– To znači da je njihov profit porastao za 19 odsto u odnosu na 2024. godinu, dok su primanja radnika porasla za samo 9 odsto – kaže za Srpskainfo generalni sekretar Saveza sindikata RS, Danko Ružičić.
Dodaje još jedan zanimljiv podatak.
– Oko 171.000 radnika u realnom sektoru u Srpskoj su svi zajedno imali bruto zaradu od 4,94 milijarde KM. Od te sume valja oduzeti oko jedne trećine da bi se dobili ukupni neto prihodi – navodi Ružičić.
Ružičić se nije upušta u procjene ko je za godinu dana zaradio više: 171.000 radnika ili 19.660 poslovnih subjekata, koliko ih je, prema APIF-u, na kraju prošle poslovne godine bilo registrovano u Srpskoj.
Međutim, ne treba biti veliki ekonomista, a ni matematičar, da se izračuna, koliko su prošle godine bili “dobri” radnici, a koliko njihovi poslodavci.
Dakle, svi radnici zajedno su zaradili oko 4,9 milijardi bruto. Ako se uzme u obzir da je zbirna stopa poreza i doprinosa na plate 31%, jasno je da se u javne fondove i budžet od radničkih plata lani slilo više od 153 miliona KM.
Radnicima u realnom sektoru ostalo je oko 4,8 milijardi KM.
S druge strane porez na dobit je mršavih 10 odsto, što će reći da poslodavci “dobri” skoro 4 milijarde KM.
Dakle, 19.660 je zaradilo tek nešto malo manje nego 171.000 radnika. I to nije sve. Jer, mnogi su, naprosto, sakrili, ili prećutali profit.
Prema podacima APIF-a od 19.660 poslovnih subjekata, koji su na kraju 2025. imalo prijavljeno djelatnost i aktivne račune, njih čak 6.975 nije predalo godišnje finansijske izvještaje, iako je to zakonska obaveza.
Dakle, tu obavezu je “iskuliralo” čak 35 odsto poslovnih subjekata i o njihovom poslovanju ne znamo ništa.
Ono što znamo jest da su najveći profit i najveći rast ostvareni u oblasti trgovine, saobraćaja, hotelijerstva i ugostiteljstva, dok je pad itekako vidljiv u rudarstvu, energetici i prerađivačkoj industriji.
Stručnjacima je jasno šta se dešava: varljivi ekonomski rast u Srpskoj zasnovan je na rastu potrošnje i zaduživanju.
