Prema rečima energetskih stručnjaka, verovatno će proći meseci pre nego što energetske kompanije uspeju da obnove operacije i podmire globalnu potražnju, piše Euronjuz.
Spor ritam otpremanja i rafinisanja sirove nafte, zajedno sa neizvesnošću oko bezbednog prolaza kroz moreuz, znači da olakšanje neće stići odmah, naveli su oni.
Brodovi natovareni sirovom naftom blokirani su u Persijskom zalivu duže od tri meseca, onemogućeni da bezbedno plove ovim vodenim putem kroz koji je, pre početka rata, uobičajeno prolazila oko jedna petina svetskih zaliha nafte i benzina.
"Biće potrebno vreme da se ljudi osete sigurnim i da se osiguranje ponovo uspostavi... naročito da bi se ljudi vratili na teren kako bi ponovo pokrenuli deo ovih postrojenja", rekao je Danijel Evans, globalni šef istraživanja goriva i rafinisanja u kompaniji S&P Global Enerdži.
Ipak, cene nafte su zabeležile pad rano u ponedeljak, nakon što je sporazum objavljen
Sirova nafta tipa Brent, koja predstavlja međunarodni standard, oslabila je za 3,45 dolara i iznosila je 83,89 dolara po barelu. Referentna američka sirova nafta pojeftinila bi za 4,03 dolara, na 80,85 dolara po barelu.
Ove cene su i dalje znatno iznad nivoa od oko 70 dolara po barelu, koliko je nafta vredela pre nego što je rat počeo.
Kako cene budu padale, brodovi koji su bili blokirani moraće da izađu iz moreuza, a zatim novi tankeri moraju da uplove kako bi bili natovareni, rekao je Evans.
"Da biste doveli brod, morate biti uvereni da imate dovoljno dugačak bezbednosni prozor da ga uvedete, natovarite i izvedete napolje", dodao je on.
Naftni tankeri se takođe kreću sporo, objasnio je. Potrebni su meseci da se stigne od moreuza do udaljenih zemalja, da se sirova nafta isporuči rafineriji na preradu i da potom stigne do svog krajnjeg odredišta.
Pored toga, pojedini proizvođači na Bliskom istoku privremeno su obustavili vađenje nafte iz zemlje kada su ostali bez skladišnog prostora. Ponovno pokretanje tih operacija može biti spor proces.
Zemlje poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje imaju alternativne naftovode ili rute za isporuku nafte mimo Ormuškog moreuza, mogle bi biti među najbržima u obnavljanju proizvodnje, rekao je Alen Gelder, viši potpredsednik za rafinisanje, hemikalije i tržišta nafte u analitičkoj kompaniji Vud Mekenzi.
"Ali mesta poput Iraka mogla bi se suočiti sa mnogo većim izazovima jer su imala znatno obimniju obustavu proizvodnje, njihova polja su komplikovanija... sasvim je moguće da će proći oko godinu dana pre nego što se vrate na staro", rekao je on.
Investicije u energetski sistem, kod kojih mogu proći godine pre nego što se vide rezultati, potpuno su stale nakon zatvaranja moreuza, kazao je Gelder. Zbog toga će biti potrebno vreme da se ovaj kapital ponovo pokrene.
Zemlje koje su obustavile proizvodnju nafte neće želeti da je ponovo pokrenu sve dok ne budu sigurne da je situacija u moreuzu stabilna i trajna, i da će prekid vatre trajati duže od 30 ili 60 dana, rekao je Danijel Sternof, viši naučni saradnik u Centru za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija.
"Mi ne znamo šta tačno znači 'otvoreno' niti kakva će biti brzina evakuacije zarobljenog materijala", dodao je on.
