Pojavno, forma grida i svakodnevni
objekat industrijskog dizajna u obliku cigarete, prepoznatljiv na svim tačkama planete, sugerišu na tipično vorholovsku multiplikaciju svakodnevnih objekata.
Međutim, za razliku od Vorholovih Kembel supa ili boca Koka-kole, nije reč o predmetima iz arsenala američke meke moći iz druge polovine dvadesetog veka. Na kraju krajeva, iako se Fukujama prevario kada je proglasio kraj istorije i konačnu pobedu liberalne demokratije nad rivalskim ideologijama,
sveprisutni simboli američkog imperijalizma preuzeti su od strane autokrata širom sveta,
postajući tako Bartov znak.
Ričard Klajn u svojoj knjzi Cigarete su uzvišene eksplicira odbojnost totalitarnih lidera
prema pušenju, počev od Džejmsa I koji je još početkom sedamnaestog veka sprovodio zabranu pušenja, preko Napoleona, pa sve do militantnog antipušača Hitlera.
U bartovskom smislu, znak se sastoji od označitelja (materijalna forma, slika, zvuk – u ovom slučaju Koka- Kola, Marlboro
cigarete među usnama Džona Vejna, Lucky Strike na šlemovima američkih marinaca) i
označenog (koncept, značenje – čitaj: liberalna demokratija kao slobodarski pokret). Međutim,
pokreti nastali na ruševinama socijalizma preuzeli su „slobodarsku“ ikonografiju i iskoristili njenu privlačnost ne bi li kroz pomoću njih sopstvenim idejama dali prijemčiv vizuelni identitet.
„Umivanje“ imidža prisutno je diljem istočne Evrope (Češka, Slovačka, Crna Gora), u kojoj su poražene elite transformisale sebe u reformiste obukavši neoliberalne kostime.
Stoga cigarete Ene Jevtić treba posmatrati kao označitelje pomoću kojih umetnica
organizuje slike kako bi poslala autorsku poruku: cigarete u ovom slučaju preuzimaju alegorijsku ulogu voća, leptirova ili mehurova sapunice koji su krasili barokna platna u nameri da ukažu na prolaznost vremena i taštinu koja proizilazi iz prepoznavanja sopstvene smrtnosti. Svaka od njih
predstavlja jedinicu u vremenu, simbolizuje rutinu i automatizaciju svakodnevice.
Imajući u vidu da je reč cigarette skovao Bodler kako bi napravio distinkciju u odnosu na
cigare koje puše muškarci, treba uzati u obzir i emancipatorsku ulogu koje su cigarete odigrale u borbi za ženska prava. Poput gume, naizgled banalnog proizvoda, čija masovnost je doprinela masovnoj produkciji bicikala i tako postala argument za žensko oslobođenje od obaveznog nošenja suknji u javnosti i „ulazak“ u pantalone, Klajn navodi da je osvajanje slobode da se puši za žene u Francuskoj bio preduslov za dobijanje glasačkog prava, koje je ozvaničeno samo dve nedelje nakon dozvole uživanja u cigaretama.
Luka Tripković
Ena Jevtić (1996) je vizuelna umetnica, svoj izraz vezuje za sliku, crtež i fotografiju. Osnovne i master studije završava na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Svojim radom bavi se
temama repeticije, tokovima, meditativnim stanjima, temama prolaznosti, zavisnosti, ljudskosti, ljubavi, mana i vrlina kako čoveka
tako i sveta uopšte. Interesuje je simbolika boja i psihologija čoveka.
Koristi se strpljenjem i istrajnošću kao ključem stvaranja, veruje u neraskidiv kontakt umetnosti i njenog konzumenta. Izlagala je svoje radove na više samostalnih i grupnih izložbi. Članica je ULUS-a od 2022. godine.
Živi i stvara u Beogradu.
16.06.2026. godine u 19:00 časova
Galerija Centra za kulturu „Semberija“
