Evropska komisija alarmira: Milioni radnika pod pritiskom zbog ekonomskih izazova u EU

Kako piše Politiko, podaci, koji su deo Prolećnog paketa Evropskog semestra, koji sadrži ekonomske i političke preporuke Komisije za države članice EU, trebalo bi da budu predstavljeni danas. Upozorenje naglašava rastuću zabrinutost u Briselu zbog obima ekonomskih izazova sa kojima se blok suočava.

Pritisci na cene

"Evropska konkurentnost neće se graditi samo na tehnologiji, kapitalu ili finansijskoj regulativi. Biće izgrađena na ljudima, veštinama koje stiču i mogućnostima koje im stvaramo da daju svoj puni doprinos našim ekonomijama i društvima", rekla je za Politiko Roksana Minzatu, izvršna potpredsednica Komisije za veštine.

Kako se američko-izraelski rat u Iranu nastavlja odugovlačiti i utiče na cene nafte, Komisija predviđa da će pritisci na cene u energetskom sektoru ugroziti čak 560.000 radnih mesta u 2026. godini. Najizloženiji sektori uključuju građevinarstvo, metalurgiju, hemijsku industriju i transport.

Slabija ekonomska aktivnost primorala je Komisiju da revidira projekcije nezaposlenosti. Prošle jeseni, Komisija je predvidela da će nezaposlenost biti 5,9 odsto u 2026. godini, a 5,8 odsto u 2027. godini.

Sada veruje da će dostići 6% u obe godine. Komisija takođe očekuje da će vlade povećati zaduživanje, pri čemu će ukupni bilans opšte države za svih 27 zemalja EU porasti sa -3,1% BDP-a u 2025. na -3,5% u 2026. i -3,6% u 2027. godini.

Ugroženi sektori i radna mesta

Paket nastoji da preusmeri fokus na radnu snagu, tvrdeći da agenda EU za konkurentnost ne može biti uspešna bez rešavanja rastućeg nedostatka radne snage i veština. Komisija je identifikovala nekoliko sektora koji se suočavaju sa pritiscima zapošljavanja.

U evropskom automobilskom sektoru, ključnom za ekonomski uspeh Nemačke, Komisija kaže da je 600.000 radnih mesta ugroženo jer se industrija bori sa prelaskom sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i jakom konkurencijom iz Kine. U industriji baterija, ugroženo je oko 85.000 radnih mesta.

Sektor proizvodnje solarnih panela pogođen je pritiscima tržišta koji utiču na skoro 59.000 radnih mesta, dok bi mere za smanjenje emisije ugljenika mogle uticati na još 4.500 radnih mesta u čeličnoj industriji.

Ove zabrinutosti odražavaju širu debatu u Briselu o tome da li Evropa gubi pozicije u strateškim industrijama u odnosu na rivale poput Kine i Sjedinjenih Država, uprkos planovima za povećanje domaće proizvodnje.

Podsticanje veština

Istovremeno, poslodavci širom bloka i dalje prijavljuju poteškoće u pronalaženju radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama. Prema podacima Komisije, 68 odsto srednjih preduzeća prijavilo je nedostatak kvalifikovane radne snage u 2023. godini. Do 2024. godine, 77 odsto kompanija je reklo da je nedostatak radne snage i veština prepreka investicijama.

Ovi nalazi pojačavaju centralnu poruku ovog paketa Semestra: ekonomska otpornost sve više zavisi od ulaganja u ljudski kapital. Po prvi put, preporuke EU koje prate paket uključivaće poseban naglasak na stavljanje obrazovanja, stručnog osposobljavanja, obrazovanja odraslih, STEM veština i prekvalifikacije u srž okvira ekonomskog upravljanja EU.

"Ulaganje u ljude je najjača strategija konkurentnosti Evrope i temelj Unije koja može da predvodi inovacije, bude konkurentna i da se odupre svakom izazovu. Ovo je promena koju je doneo ovaj Evropski semestar: ljudski kapital se sada smatra ključnim pokretačem konkurentnosti, sa posebnim smernicama za svaku državu članicu", rekao je Minzatu.

Socijalne posledice i nejednakosti

Izazovi zapošljavanja navedeni u dokumentu prevazilaze gubitak radnih mesta. Komisija će upozoriti da bi domaćinstva sa niskim prihodima mogla da snose nesrazmerno opterećenje zbog viših cena goriva za transport, što bi ih moglo koštati dodatnih 1,4 odsto njihovih prihoda.

Takođe će istaći stalne nejednakosti na tržištu rada, uz napomenu da su građani zemalja van EU i dalje znatno skloniji prekvalifikovanju za poslove koje obavljaju u poređenju sa domaćim radnicima.

Brisel će takođe izraziti zabrinutost zbog kvaliteta radnih mesta, navodeći da je svaki peti radnik zarobljen na slabo plaćenim poslovima u sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se svaki dvanaesti suočava sa rizikom od siromaštva uprkos tome što je zaposlen.

U tom kontekstu, Komisija će koristiti paket mera kako bi podstakla zemlje EU da preduzmu reforme usmerene na povećanje veština, poboljšanje kvaliteta radnih mesta i jačanje sistema socijalne zaštite.

Kao deo današnjeg paketa, Brisel će takođe izraziti zabrinutost u vezi sa finansijskim zdravljem Bugarske nakon detaljnog pregleda njene potrošnje. Nemačka, Estonija, Letonija i Slovenija su prošle kroz slične provere, ali su do sada izašle iz procene Komisije bez negativnih ocena.